Poslušaj mene o slušanju sebe

Prethodni tekst koji sam pisala na temu kako ljudi nikad ne odrastu zaista, i kako svi imamo to dete u sebi, doživljava svoj nešto drugačiji nastavak.

Ponekad je veoma teško biti ono što jesi. Pritisci odrastanja su nešto što svi osećamo na svojoj koži, samo se neki bolje nose sa prekornim pogledima, osuđivačkim odmahanjima glavom i uprtim prstima.

Mislim i na sebe naravno. Čini mi se da sam do sada previše vremena provela uklapajući se u nešto ili nekoga. Više sam vremena provela pokušavajući da budem neko, nego što sam zaista bila ono što jesam.

Svom srećom, još uvek sam u prvom činu, a u prvom činu se još uvek upoznajemo sa likovima!

Vreme je da se sa malo više neustrašivosti bude ono što jesi. Možda zbog punog meseca u Vodoliji, retrogradne Venere u Lavu, zbog pomeranja karmičkih čvorova, možda zbog krize srednjih dvadesetih godina kad si previše mator za srednjoškolske drame, a previše mlad za ozbiljne poteze, možda zbog Svetog Ilije (posle kog je Sunce sve milije) koji se približava i obaveštava da se leto bliži kraju pa se osvrćemo na prethodnih nekoliko meseci i pitamo šta bi sa ovim letom…

Baš sam zavolela onu rečenicu koja se više koristi kao šala nego što se ozbiljno shvata.

,,Da li nekad pomisliš da nam vetar nešto govori, mi samo više ne znamo kako da ga saslušamo.“

Tako i mi više ne čujemo sami sebe. Možda je vreme da se to promeni, pa da više slušamo sami sebi, pa će nam biti lakše da čujemo jedni druge?

Ovih prethodnih par nedelja, Beograd su istukle oluje koje do sada nisam videla u svom životu. Možda zato što imam SAMO 25 godina, a možda i zato što imam baš veliku dioptriju…

Kada si poslednji put nešto uradila/o samo za sebe? Kada si poslednji put izašla/o napolje da igraš fudbal sa drugarima? Kada si poslednji put imalo/la solo nastup sa četkom za kosu umesto mikrofona? Kada si poslednji put obukla/o neku kombinaciju samo zato što se TEBI sviđa? Kada si poslednji put otišla/o napolje i šetala/o se bez ikakvog cilja?

U suštini, uradi nešto lepo za sebe danas, sutra i svaki dan, i budi ono što jesi. Nemoj da te zaustavi kiša, niti sumnja u sebe, niti onaj užasan osećaj osuđivanja. Kiša će svakako da pada, ljudi će svakako da osuđuju… Ali ti možeš da izabereš da barem pokušaš da ne sumnjaš u sebe.

Vaša Natalija