Sveži tekstovi

Volim: Zagrljaje, pogotovo malo jače Kad se neko smeje do suza Kad se nekom zacakle oči dok priča o nečemu što voli Kad se neko zanese dok radi nešto Kad se setim nečeg smešnog niotkuda Kad zapnem dok hodam, ali ne padnem Kafu Čokoladno mleko Mandarine Cimet Kolač sa makom Kad se istuširam i legnem…

Kad pomislim na zimu što nadolazi, ukočim se od jeze. Manjak sunčeve svetlosti je oduvek negativno uticao na mene. Može se reći da me redovno drma ona sezonska egzistencijalna kriza. Zato mi je važno da imam proleće u nekom, i da neko ima proleće u meni.

Jesen možda jeste stigla kalendarski, ali napolju se leto i dalje drži kao ponosni i zaludni ratnik Sparte u Termopilskoj bitci. Doduše, u mom stanu jeste zima, ali to nije moja krivica. Čekamo sa nestrpljenjem grejnu sezonu i vraćamo debele čarape u modu.

Pre nego što počnete da čitate, želim da kažem da pišem ovaj tekst bez namere da se pretvori u jedan od onih Keri Bredšo monologa na početku ili kraju epizode serije ,,Seks i grad”, i ne želim da se banalizuje čitava ideja prijateljstava, a pogotovo ženskih prijateljstava.

Ne znam zašto je septembar i nakon mog završetka školovanja u formalnom obrazovnom sistemu ostao mesec novih početaka. On je kao ona prva epizoda u novoj sezoni nekog sitkoma. Predstavljaju se novi likovi, odlaze stari, postavlja se novi zaplet, sa novim antagonistima. Mnogima se menja i špica.

Mislim da počinjem da shvatam šta znači imati “odnos sam sa sobom”. Zvučalo je kao glupost a sad kapiram da je mudrost (pronađi rimu u tekstu).

Užasno me je nerviralo što su moji kapci drugačiji, nema mesta za senku onako kako je tada bilo popularno, i pored svega toga moje oči su rođene sestre, ali ne i bliznakinje. Jedno oko je tamnije od drugog i jedna zenica je drugačija od druge i koliko god da se trudim, nikad neće izgledati simetrično.…

Možda je budućnost nepredvidiva kao vremenska prognoza ovog jula i avgusta, ali znam da neke konstante oduvek postoje – onaj osećaj kad sedim sa ljudima koji me znaju iz skoro svih sezona i faza života.

Kada si poslednji put nešto uradila/o samo za sebe? Kada si poslednji put izašla/o napolje da igraš fudbal sa drugarima? Kada si poslednji put imalo/la solo nastup sa četkom za kosu umesto mikrofona? Kada si poslednji put obukla/o neku kombinaciju samo zato što se TEBI sviđa? Kada si poslednji put otišla/o napolje i šetala/o se…

„ Jedna od fundamentalnih činjenica urođeničkog običaja i psihologije je ljubav prema davanju i uzimanju koji su sami sebi svrha, aktivno uživanje u posedovanju bogatstva i u njegovom predavanju.“